011/313-0028
Bolovi ledja

Bolovi leđa najčešće potiču iz kičme. Kičmeni stub čine 33-34 kičmenih pršljenova sa međupršljeniskim zglobovima, malim facetnim zglobovima, pripojima tetiva i ligamenata. Vrlo je podložan reumatskom procesu i vrlo je inervisan. Iz njega izlaze i veliki nervi koji inervišu celo telo. Sve ovo su dobri preduslovi za pojavu manjih ili većih bolova, naročito kod pacijenata u starijem životnom dobu. Smatra se da je 80% populacije, bar jednom u životu, imalo bol u leđima.

Diskus hernija nastaje iznenada, pri naglom i nepovoljnom položaju za kičmu koji uzrokuje pucanje fibroznog prstena na međupršljenskom zglobu i izlazak guste hrskavice iz zgloba koja vrši pritisak na koren nerva. Diskus hernija najčešće nastaje u lumbalnom delu kičme, pa se bol javlja u donjem delu kičme i širi se duž jedne ili obe noge. Ređe diskus hernije nastaju u vratnom delu kičme, pa se bol javlja u vratu i širi se u jednu ili obe ruke. Često se uz bol javlja i trnjenje ekstremiteta.

Kod akutne diskus hernije pacijenti opisuju bol kao oštar, neizdrživ bol. U postelji zauzimaju prinudni položaj kako bi lakše podneli bol, svako pomeranje žestoko pojačava bol. Kod hronične diskus hernije (nastale pre 3 ili više meseci) pacijenti se žale na bol srednje jačine duž ekstremiteta, koji je povremeno ili stalno utrnut. Bol se pojačava pri dužem stajanju ili hodanju.

Lečenje: Ovakve pacijente uglavnom lečimo u kućnim uslovima. Kod akutne diskus hernije, zbog mogućnosti dodatnog oštećenja kičme i pojačanja postojećih bolova, neophodno je mirovanje prvih deset dana. Blokade, injekcije i infuzije za 7-10 dana smanjuju bolove 80 do 100%. Kombinacija analgetika i koanalgetika predstavlja osnovnu terapiju. Međutim potpuno izlečenje je moguće samo primenom i lekova za ishranu oštećenog nerva.

Lumboišialgija se manifestuje hroničnim bolom u donjem delu leđa i duž jedne ili obe noge.

Bolest najčešće počinje u srednjem životnom dobu napadom jakog bola u donjem delu leđa sa ili bez propagacije u noge. Donji deo leđa je ukočen, pacijent ne može da se sagne niti potpuno ispravi. Uz primenu antireumatika, ponekad i bez lečenja, napad prolazi za nekoliko dana ili nekoliko nedelja. Sledi period bez bolova, a novi napad se javlja posle nekoliko meseci ili nekoliko godina. Posle nekoliko napada, bolest ulazi u hronični tok koji se karakteriše stalnim bolovima, uglavnom srednje jačine, u donjem delu leđa i duž jedne ili obe noge koje su često utrnule. Bolovi se pojačavaju pri dužem hodanju,sedenju ili stajanju.

Sa napredovanjem bolesti i starenjem, bolovi u leđima i natkolenicama se smanjuju, ali se pojačvaju bolovi u potkolenicama kada se javljaju i grčevi u listovima. To je znak razvijene polineuropatije, odnosno znak značajnog oštećenja nerava. Kao posledica loše funkcije nerava dolazi do pogoršanja cirkulacije pa se pacijenti žale na hladne noge, a u stopalima se javlja intenzivno žarenje i pečenje, naročito noću. Pacijenti noćima ne spavaju, a tuširanje hladnom vodom samo daje privremeno olakšanje.

Lečenje: U početnoj fazi bolesti najvažnije je lečenje reumatskog procesa na kičmi i lečenje bolova kombinacijom odgovarajućih analgetika i antireumatika. Blokade dugotrajno otklanjaju bolove i smanjuju reumatski proces. Za 5 do 7 dana medikamentoznog lečenja bolovi prestaju, nestaje i trnjenje u nogama. Kod hroničnih i starijih pacijeneta uz lečenje reumatskog procesa, dominantno lečenje je pre svega usmereneo na ishranu i oporavk oštećenih nerava. Za 7 do 10 dana aktivne terapije bolovi nestaju ili su minimalni, utrnulost nogu nestaje, lakše se kreću, dobro spavaju.

Spondiloza predstavlja hroničnu, progresivnu degeneraciju kičmenih pršljenova i međupršljenskih diskova, koji vrše pritisak na korenove nerava, kičmenu moždinu i krvne sudove. Nastaje na bazi reumatskog oštećenja međupršljenskih diskova i posledičnog rasta koštanog tkiva, nazvanog osteofiti, na rubnim delovima kičmenih pršljenova. Osteofiti vrše pritisak na korenove nerava koji izlaze iz kičme, sužavaju kičmeni kanal, a u vratnom delu kičme vrše pritisak na kičmene krvne sudove.

Simptomi: U početnoj fazi bolesti kod spondiloze u vratnom delu kičme javljaju se povremeni bolovi u vratu i ramenima uz osećaj ukočenosti vratnih mišića. Često je bol praćen i glavoboljama. Kod početne spondiloze u lumbalnom delu kičme javlja se jutarnja ukočenost i bol u donjem delu leđa, otežano saginjanje i ustajanje. Bolovi se pojačavaju pri dužem sedenju i stajanju.

U hroničnoj fazi bolesti pacijenti se žale na ukočenost vrata, bolove u vratu i ramenu koji se šire u obe ruke. Ruke su često utrnule i javlja se slabost u šakama. Pri okretu i savijanju glave, zbog pritiska koštanih izraštaja na krvne sudove, javlja se omaglica, nesvestica i vrtoglavica.

Kod istovetnih promena u lumbalnoj regiji, prisutan je permanentan bol u donjem delu leđa i duž jedne ili obe noge, koje su često utrnule. Postoji slabost u nogama uz smanjen osećaj za dodir u stopalima. Zbog loše funkcije nerava, pogoršava se cirkulacija, pa se pacijenti žale na hladne potkolenice i stopala. Često su prisutni žarenje, trnjenje i pečenje u stopalima, naročito noću.

Lečenje: U početnoj fazi bolesti lečenje je pre svega usmereno na zaustavljanje reumatskog procesa i lečenje bolova. Jedna blokada, nekoliko injekcija i redovna tabletarna terapija uz povremene kontrole, uspešno leče i zaustavljaju dalje napredovanje bolesti. U hroničnoj fazi bolesti dominanto je lečenje i oporavak oštećenih nerava gde infuziona terapija vitaminima i lekovima za ishranu nerava popravlja funkciju nerava i poboljšava cirkulaciju u nogama i vratu.

Osteoporoza je bolest koja se karakteriše smanjenjem gustine kostiju. Smanjenjem količine kalcijuma u kostima, smanjuje se čvrstina kostiju, zbog čega one lako pucaju. Češća je kod žena posle menopauze.

Bolest ne daje nikakvih simptoma sve do poodmakle faze kada su kosti toliko porozne da spontano pucaju. Tada se javljaju intenzivni, neizdrživi bolovi. Najčešći su prelomi kičmenih pršljneova, pa se bol javlja u leđima. Kod preloma kuka bol se javlja u kuku i preponi. Bolovi kod osteoporoze su karakteristični: dok pacijent mirno leži u krevetu, on nema bolove. Međutim, najmanje pomeranje izaziva žestok bol zbog čega oni glasno jauču.

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu osteodenzitometrije i magnetne rezonance.

Lečenje: Osnovno lečenje bolesti podrazumeva primenu bifosfonata, vitamina D i kalcijuma, u cilju popune porotičnih kostiju. Terapija bola kod ovih pacijenata je vrlo kompleksna zbog velike razlike u jačini bola u mirovanju i pri kretanju. Postepeno uvođenje nekoliko analgetika i koanalgetika omogućava dobru kontrolu bola.

Sva prava zadržana @Terapija Bola 2018.